Статистика менталних поремећаја

петак, 21 мај 2021

Иако су бројеви, којима описујемо учесталост менталних проблема, велики и упозоравајући, могу нам послужити и као утеха, али и ,,нормализација’’ сопствених психичких проблема. Наиме, ови бројеви показују да нисмо сами и усамљени, да нисмо ,,ненормални’’.

 


1.            У земљама чији су становници прошли кроз конфликте, ратове и сиромаштва - СВАКИ ПЕТИ ЧОВЕК болује од депресије (WHO). Ако је тако у општој популацији, због чега би ми, лекари у Србији, били изузетак!? Као што можемо да оболимо од: повишеног крвног притиска, дијабетеса, реуматских болести, карцинома, инфективних обољења - исто тако можемо и психички да оболимо.

 

2.            Депресија је водећи узрок онеспособљености у свету. Од пет година у једном људском веку, једна година је ,,поједена’’ и осујећена депресијом.

 

3.            Људи који болују од тешких психијатријских болести умиру раније - готово 20 година раније - и то махом од последица физичких болести које су се могле спречити.

 

4.            Свуда у свету људи који болују од менталних обољења се суочавају са стигмом, дискриминацијом и кршењем основних људских права.

 

5.            У редовним околностима, ван пандемије, сваки ЧЕТВРТИ ЛЕКАР има нарушено ментално здравље.

 

6.            Током пандемије COVID-19 инфекције, појединачне преваленце анксиозности, депресивности, акутне и продужене реакције на стрес достижу  и до 70%. То значи да од нас ДЕСЕТОРО лекара, у овом тренутку, минимум нас СЕДМОРО има психичких проблема.

 

7.            Стопа самоубиства међу лекарима мушког пола је 1.4 пута виша у односу на општу популацију мушкараца.

 

8.            Стопа самоубиства међу лекарима женског пола је 2.3 пута виша у односу на општу популацију жена.

 

9.            28% лекара на специјализацији у Америци развије тешку депресивну епизоду, насупрот 1% њихових вршњака који у Америци нису лекари на специјализацији (Mata, D.A. et alt, 2015).